Edicija pamuk sakuplja kratke priče mladih sa ciljem da ih podeli u svet kulture i da stvori nove prostore za stvaranje. Mi smo tu da vas osnažimo i podržimo u vašem daljem stvaranju.
S poluzatvorenim očima i gotovo savršeno mirnim telom, Olivera bi uspela da ubedi neukog posmatrača u svoju nezainteresovanost za trenutnu konverzaciju. Blago nagnute glave, sa pogledom usmerenim ka letnjem nebu sa neobičnim manjkom oblaka, devojka riđe kose ležala je na starom ćebetu u dvorištu svoje najbolje drugarice, dopuštajući da joj dinamičan ton drugaričine priče ponese misli. Tako je vruće. Osećam kako mi se kapljica znoja sliva niz vrat. Sva sam lepljiva. Nisam videla Taru od prošlog vikenda. Pogled. Jagodice na njenim prstima su se približile dlanovima u pozdravu u obliku polumeseca. Tara je pak sedela prekrštenih nogu nedaleko od nje, vidno uzbuđena detaljima priče koju je predočila. Haljina boje višnje bila je izgužvana kod Tarinih kolena, najverovatnije od neumornih pokreta koje je činila u njoj. Nadomak ruku obema devojkama, na ćebetu je našla svoje mesto i činija sa voćem. Bila je ispunjena jagodama, breskvama i jednom jabukom. S vremena na vreme, Tara bi posegla za činijom i uzela jagodu.
Ležim sa rukom preko njenog struka, gledam preko nje kroz prozor i znam da će zaspati. I kažem: „Dolazila nam hitna danas na posao.”
Kažem da se slošilo tom čoveku i da smo zvali hitnu i da je sedeo za mojim stolom.
„Mašo?”
„Mm?”
„Spavaš?”
„Ne”, odgovara i okreće se. „Bila vam je hitna?”
„Da. Slošilo se nekom čoveku. Ja sam im bio konobar.”
„Šta mu je bilo?”
Taj dan je bio poseban za mene. Trenutak kada sam napustila kuću u kojoj sam provela tolike godine, ostavivši za sobom gazdu i gazdaricu koji su kroz suze ispratili njihovu ćerku Anđeliju i mene. Maštala sam o tom trenutku – izaći ću iz svog kutka i zasijati toliko jako da svako ko se pojavi u našem domu bez premca će znati da sam ja ta.
I tako je i bilo. Svi su sa mnom nazdravljali i uzimali po gutljaj vina koje se zbog svojih odlika čuvalo samo za najvažnije životne trenutke, kao što je bio ovaj. Posmatrala sam kako vino u isti mah gasi žeđ i budi vrelinu u krvi brojnih svatova koji su došli po moju Anđeliju. I mene. To je bio dan kada smo nas dve napustile kuću, svaka spremna i odlučna da ispuni svoj zadatak.